Владичин Хан

БОЈЕЊЕ ВУНЕ
Црнa бојa вранило, или мрчило, добијалa се на тај начин што се скува јасенов лист и ковачка троска и у њега потапа пређа. Вунени предмети враћали су се у боју најчешће три пута, а сваки пут је трајао дан и ноћ.
    Црвена боја добијала се од биљке броћ (rubia tinktorum), тј. од њеног корена који се копа с пролећа и преко лета добро осуши. Такав броћ се често и купује. Броћ се у ступи најпре добро истуче, затим тај прах просеје и размути у води. Пре тога се узме пређа (вуница) и потопи у стипсу, да стоји седам дана. Када се вуница извади из стипсе, потапа се у броћ у земљаном лонцу. Ако се одмах не добије жељена боја, вуница се вади и суши па, поново потапа.
    Плава (модра) боја добијала се од чивита који је купован у граду. Чивитом се бојило на следећи начин: прво се узме шјера из вуне (вода у којој се први пут опере неопрана вуна) која пени и има извесне киселине, и у њу се размути чивит, па се врши потапање вунице.
    Жута боја добијана је од биљке балучке (colchicum auctumnaia) или лесковог листа. Уколико се бојило балучком, биљка је морала бити млада. Вуница се могла жутити и у води куваних дивљака - јабука.
    Светлија зелена боја добијла се тако што се предиво најпре држало у стипси па се након тога кувало с младим брезовим лишћем и остављало да стоји у томе читав дан док се тамнија зелена боја добијала потапањем светлијег предива у воду у којој се кувала кора дивљих јабука.

Читај више