Сомбор, Бачка

Убрађај је нарочита ношња на глави коју су носиле Српкиње у Сомбору и околним салашима. Састоји од три дела: широке златне чипке, велике беле мараме у облику правоугаоника и вештачког цвећа. Чипком је лице било уоквирено тако да се коса нигде није могла видети, а марама се правила од врло танког белог платна правоугаоног облика на које је дуж ивица две стране, једне дуже и једне краће, пришивена широка златна чипка. На ужој страни правоугаоника, поред чипке налазио се и рељефни златовез биљних мотива. Цвеће је углавном било вештачко, прављено од сомота или од свиле. Биле су то булке, класје, руже, које су се стављале са обе стране лица, близу ушију. Убрађај су носиле само младе жене, а најчешће су га добијале на поклон од свекрве. Обично прве недеље после венчања млада убрађена, у друштву свекрве, крене у цркву. Убрађивале су се само ,,недељом и свецем“ и носиле су га док не добију прво дете, или најдуже три- четири године. Понегде, али врло ретко, жене су га носиле све док га не предају снаји, а бивало је и да на дан венчања снаје, свекрва стави себи убрађај на главу и после га свечано преда снаји.

Читај више