Поред ваљаног сукна у Босни се израђивало и неваљано сукно и то од сингаве и црне вуне. Ово сукно је увек ткано у четири нита, као и ваљано, само са разноврснијим техникама, које су му давале посебну структуру. Нарочито је било уобичајено ткање на џевер - када се добија површина ткања у виду рибље кости или на ситну коцад - када ткање личи на пчелиње саће. Техником на ситну коцад ткало се најчешће од сингаве вуне, док се од црне вуне махом израђивало обично сукно са глатком површином или на џевер. Овако изаткана сукна употребљавана су искључиво за мушке пеленгаће, у целој Босни зване шалваре или шарвале. Становништво западне, средње и источне Босне носило је шарвале од црног сукна док сингаве шалваре налазимо код српског становништва око Травника, Имљана и на Влашићу.
Читај више