Старија женска ношња овог краја истицала се чешљањем косе у трвеље као специфичном врстом оглавља. У многим крајевима у којима су ношени трвељи, после свадбене свечаности, нека од искусних жена из породице би младу очешљала у трвеље што је био јасан показатељ промене њеног друштвеног статуса. За овакву фризуру коса се делила по сред главе и сплитала у две плетенице које су се повијале преко ушију и везивале на потиљку. Уколико коса није била довољно густа и јака уплитала се или туђа коса или трвељишта направљена од кучине, старих крпа, вуне, а у ранијем периоду чак и шаше од кукуруза, коре липовог дрвета... Трвељишта, а нарочито невестинска, украшавана су цвећем, србрним новцем, перлама, шљокицама, украсним иглама. Као и у другим невестинским оглављима, осим украсне, ови додаци имали су и апотропејску улогу одн. служили су као заштита невесте од злих погледа и урокљивих очију. Компликовани начин прављења трвеља од природне косе и вештачки од крпа, кучине и осталих поменутих додатака натерао је жене да се ретко чешљају, а још ређе перу косу, коју су иначе мазале свињском машћу да би била сјајна и црна. Све то условило је масовну појаву вашију и разних врста кожних обољења па су трвељи крајем 19. века државном уредбом забрањени те је овај тип женског оглавља врло брзо изобичајен.
Читај више