Рашка

Вунена дугачка сукња (направљена по узору на шумадијску сукњу), средином 19. века постајала је све више саставни део женске одеће многих крајева. Као веома користан и практичан комад одеће, нарочито за зиму и хладније дане, израђивана је и од полувунених и вунених тканина домаће производње, па се као таква код већине становништва одржала у употреби и до после Другог светског рата, са разумљивим променама у кроју, дужини и општем изгледу. Старинска дугачка сукња из последњих деценија 19. и почетка 20.в била је састављена од неколико пола тканог материјала, богато набрана и дугачка до чланака. У појасу наборе је чврсто држао уски појасић подља. Вунене тканине најчешће црне, бордо, тегет, зелене и браон боје биле су ткане у два или у четири нита. При дну и свуд унаоколо у ширини 10 до 20 цм сукње су украшаване разнобојним везом. Цветна вођица везена је у техници покрстице од разнобојног вуненог и памучног конца. Сукње светлијих боја носиле су девојке, невесте и млађе жене за разлику од старијих жена чије су сукње биле тамније, а често и без шара и украса.

Читај више