У традиционалној култури Срба под појмом оглавље подразумева се одређени начин чешљања, покривања и украшавања главе. По оглављу се могло закључити да ли се ради о цуретку (девојчици), цури (девојци), удавачи, невести, удатој жени, и на крају, о жени зреле доби. Док не стасају за удају, младе девојке су чешљале косу у једну плетеницу која се спуштала низ леђа, обично заједно са уплетњаком од вуне, перлица и металног новца. Преко уплетене косе постављала се плитка црвена капица, фес, марама или пешкир. Када девојка стаса за удају, када се поцури, често на капу додаје украсно перо, каури шкољке, китке од вуне и друге украсне детаље. Као млада удата жена, преко капе повезује повећу белу мараму- бошчу, да би као жена у зрелијим годинама као оглавље најчешће оставила само бошчу скромног везеног украса или без њега.
Читај више