Конђа са убрадачем била је основно оглавље удатих жена у многим крајевима Србије. У околине Београда, конђа се састојала од дрвеног, ређе металног, обруча покривеног крпом, и убрадача - велике куповне мараме са ресама која се спуштала низ леђа. Конђу су правиле саме жене, а као њен саставни део носио се и накит од новца, затим разне украсне игле - уковице или трепетљике. Конђа се кумошем одн. подбрадником (украшеним везом срменом нити, перлама или сребрним новцем) везивала испод браде. У београдској посавини невеста је на дан свадебе била почешљана као девојка, а тек три дана након свадбе добијала је конђу и наниз. Наниз је намењен искључиво за невесту и тим именом се назива све што она од накита има на глави, а састоји се од: подбрадника, репаче, крпице и укосника при чему је сваки од његових делова богато поткићен сребрним новчићима.
Читај више