Неготин

Чарапа и опанак најјасније карактеришу обућу у нашој народној ношњи. Чарапе се могу плести на два начина, од прстију ка грлу или обратно и исто тако могу се плести на две или на пет игала. Према намени разликују се чарапе за сваки дан и свечане (даровне) чарапе. Три су главна начина украшавања чарапа: 1. пришивање готове шаре изведене на чоји или неком другом материјалу, 2. вез (вуном, концем, перлама, шљокицама, срмом...) по већ исплетеној чарапи. 3. шарање разнобојним плетивом или вуницом у току самог плетења што је један од најтежих начина украшавања и њега можемо срести у свим крајевима где је плетена чарапа у употреби. Разлике постоје само у мотивима и боји употребљеног материјала. Чарапа је део ношње коме је сељанка придавала посебан значај. У многим ношњама управо је она била најорнаментисанији део свеукупног одела. За плетење чарапе није било потребно посебно радно место и простор, нити гломазан алат. Сељанка је плела кад пође од куће до њиве, до баште, када чува говеда и овце, када се одмара од тешког рада, на седељкама... чарапе су се брзо плеле. Веште плетиље за неколико дана заврше пар. Из свих тих разлога међу даровима младе невесте чарапе су биле најмногобројније. Када се девојка удаје чарапе треба да дарује мужу тј. младожењи више пари, свекру, свекрви, деверима, куму, старојку и још многима.

Читај више