Крива Паланка

Кошуља је основни хаљетак српске народне ношње. И мушке и женске. Кројена од домаћег ланеног, кудељног или памучног платна, ношена увек до тела као основни хаљетак и летње и зимске ношње. У женским кошуљама према кроју, величини, и орнаментици украса могло се разликовати мноштво њених варијанти у различитим крајевима. Тако су оне могле бити равно кројене, са убаченим клиновима, пресечене у струку, широке или уске, дуге до чланака или колена, са богатим везом, без украса на њој, а у зависности од тога народ им је давао и различита имена. Само нека од њих су: венчаница, клинара, кошуља на скуте, сождрељена кошуља, кошуља с прождријелом, кошуља успрсница, златница, змијанка, скулавка, крстови, ретко мешано, порубајка, ђурђевајка, кудељара... Каквог год кроја била и какво год име носила једно је заједничко за свим кошуљама: сеоска жена која ју је стварала, уносила је у њу сво своје биће и мисао, а са посебном емоцијом израђиване су кошуље за невесте. Задовољство и смирење које може дати ручни рад уолико се ради с љубављу, с једне стране, и могућност изражавања своје потребе за стваралаштвом у оквиру традиционалне културе, с друге стране, свакако су утицали на то да ови хаљеци буду често најпрефињенији и најскладнији комади ношње једног краја.

Читај више