На српском етничком простору, и у мушкој и у женској ношњи, назив јелек користи се за прслук од чоје, сукна, сомота или свиле, украшен везом, гајтанима, срменим тракама, металним копчама и другим украсним детаљима. У областима Централне Србије мушки јелек се не закопчава, а састављен је од предњих страница, леђног дела који се сужава према дну и бочних леђних клинова. Око врата је узани оковратник, колир, подстављен као и предње ивице и доњи руб јелека, једнобојном памучном тканином. Дугачак до струка и предњих ивица које се не додирују тако да се испод њега може видети лепо извезено попрсје кошуље. Украшавани су црним вуненим или свиленим гајтанима, бућмом, у виду валовитих линија, преплета и равно положених низова. Ови украси присутни су на оковратнику, дуж предњих ивица, уз доњи руб и око отвора за руке, а било је прслука код којих се тканина од које је јелек скројен није ни назирала од количине гајтанског рада. Женски јелек је такође био без рукава дугачак толико да није допирао ни до појаса. Кројен је од куповног материјала, најчешће сомота тамно плаве, црвене, мрке и вишњеве боје. Подстављен је памуком и богато украшаван везом срмом са шљокицама, рељефним везом рађеним преко гужвице памука, металним нитима или свиленом бућмом. Спреда је био изрезан, а за разлику од мушког јелека скопчавао се металним копчама или порцеланским дугмадима. Куповао се од терзија у варошима али су га шиле и сеоске терзије.
Читај више