Смиљевац је врста женског оглавља које је ношено широм Србије. Иако различитих величина, облика и украса, свакој његовој варијанти било је заједничко то да су окићени смиљем (сувим зимским цвећем по коме је и добио назив), и новцем макар и у најмањој количини. Готово обавезан додатак многих смиљеваца било је и пауново перје као и огледалце на средишњем делу капе, а оба постављена у циљу заштите од злих сила и урока. Док је у Гружи смиљевац прављен у младожењиној кући те га је свекрва доносила снаји на дан венчања, у неким крајевима Шумадије правила га је искључиво невеста за себе уз помоћ другарица певајући ,,Смиљана смиљ носила, смиљ носила па се поносила“. Касније, смиљевац се куповао у дућану и био доста скуп, па га свака млада није могла купити већ га је узимала на позајмицу уз извесну накнаду. Искићен разним цвећем, старинским парама, пауновим перјем и смиљем, смиљевац је био омиљена капа тога доба. Прича се да су многе младе сузних очију ишле на венчање без смиљевца јер нису биле у могућности да га направе или бар позајме. Уколико ипак јесу, носиле су га и после венчања, празником, обично годину дана тј.док не роде прво дете.
Читај више