Грачац, Лика

Улога торбе у народном веровању је изузетна. У свакој животној ситуацији она налази своје место и има своју причу. Њен садржај је познат власнику и увек је непознаница за неког са стране. Колико год може да крије корисне ствари, у њој се могу налазити и неки предмети који на разне начине могу бити и опасни. Зато она има своју мистику, па је у народне празноверице ушла на велика врата. У магијским радњама које треба да осигурају берићет строго се пази да она никад не остане празна. Ако се куму на славу у њој однесе погача, ред је да кум у торбу стави мало нечега од послужења са славља, тек толико да се торба не би вратила празна. Празна торба је симбол беде. Зато жена која у њој носи храну на њиву радницима, чим дође кући, брзо вади празне судове из ње. Торба је често заступљена у народним песмама, изрекама, пословицама, а у сваком случају, празна торба је одраз немаштине и симбол просјачења, а пуна, изобиља и радости.
    Уз свечану одећу, празником, свецем и недељом, када се одлази на сајам, свадбу или у госте, ношена је торба зовница. Торба која је свакодневно коришћена за преношење терета и за ношење хране, била је торба. Зовница је мања од торбе, и, осим практичне, имала је и украсну функцију. Израђена је од домаће вунене тканине, украшена утканим пругама и клечаним ромбоидним орнаментима. Украшавана је и апликовањем црвене зупчасто исечене чоје. Пруге су биле с наличја, а орнаменти с лица торбе зовнице. Отвор је оивичаван ширим појасом, а доња ивица зупчасто исеченом траком црвене чоје. У колориту је најчешће преовладавала црвена боја. Ручно израђена дуга узица служила је за ношење преко рамена.

Читај више