На подручју Босанске Посавине девојке су плеле косу у једну плетеницу и пуштале је низ леђа. Кад стасају за удају почињу носити јаглук. То је узани дугуљасти комад платна ткан од памучне или свилене нити, са китом од вунице или свиле најчешће црвене боје. На његовом другом крају налазила се улагана шара одн. уткани мотив такође црвене боје. Јаглук се носио највише празником, док је радним даном ношена обична марама од белог платна, а касније и куповна у различитим бојама. Јаглук је могао бити украшен и шљокицама или чипком по рубу, а намештао се тако да велика кићанка дође напред на чело и добије изглед праве капе гледајући спреда. На темену се причврсти иглом башлијом. Башлијама су називане веома декоративне игле. Глава ових игала је округла, филигранска, и на врху се завршава алком за коју је закачено 8-9 дужих и краћих ланчића, поткићених новцем. Биле су неизоставни део невестинских оглавља. Испод ките на јаглуку, тј. по челу долазила је подниза од малих дуката, а позади преко јаглука стављала се покошњача- низ цванцика у виду огрлице, који је падао на потиљак, а чији су крајеви закачени иглама са стране код ушију.
Читај више