Белим везом назива се скуп везилачких техника и начина украшавања белим концем на белој (платненој) подлози и као такав може се сматрати препознатљивом карактеристиком панонске културне зоне иако је местимично заступљен у осталним културним зонама, односно типовима српске народне ношње. Његова релативно јефтина израда и префињен изглед (бело на бело) утицале су на то да овакав начин украшавања постане омиљен у доба ренесансе и потисне вез у боји и златовез. Један одевни предмет украшаван је најчешће коришћењем више различитих везилачких техника. Најгрубља подела белих везова је та где су са једне стране технике провлачења бесконачне нити помоћу игле (плетење, хеклање...), а са друге стране технике које имају ефекат чипке, а познате су под заједничким именом ажурни рад.
Читај више