Бела Крајина

Платно се бели по лепом времену, када сунце припече. Жене, ређе девојке, скупе се око бунара, јаког извора или реке, па у „ћеретању“ раде тај посао. Када дође време за бељење платна, може се видети како са свих страна белиље, са пребаченим платном преко обрамице, хитају на белило. Белило се на следећи начин. Најпре се платно залије кључалом водом и пепелом, па се однесе на поток, или реку, и по води баци, разастре, тако да га сама вода спере. Онда се скупи, не цеди, и простре по трави, чистој земљи, плоту или моткама да се осуши. Ово квашење и сушење понавља се три до пет дана, па се опет залије пепелом и кључалом водом, као и први пут и још седам до осам дана само кваси и на сунцу суши. Понегде се платно „заливало“ у стублини (једноставном шупљем дрвеном ваљку). Стублина се мало укопа у земљу па се најпре стави слој пепела, затим слој овсене сламе (да платно боље држи влагу, да се не охлади брзо и да боље пожути, јер ће онда пре побелети кад се буде прало у хладној води), затим платно, а поврх њега опет слој сламе, слој пепела и на крају се све то прелива кључалом водом.

Читај више